Универзитет у Бањој Луци - традиција дуга 45 година

Објављено 28.04.2020. у 16:18 часова

Подршка кампањи ,,Купујмо домаће!“

Универзитет у Бањој Луци даје пуну подршку у реализацији кампање ,,Купујмо домаће!“ коју проводи Привредна комора Републике Српске, а уз подршку бањалучких предузећа ,,Метромедиа“ и ,,Нова опрема“.

Циљ кампање, коју Комора реализује у оквиру пројекта промоције домаће производње „Наше је боље“, јесте да се додатно утиче на свијест потрошача о значају куповине домаћих производа, јер куповином производа из Српске јачамо наша привредна друштва, задржавамо постојећа и отварамо нова радна мјеста, издвајамо више новца за пензије, болнице, школе, што је у вријеме ширења вируса корона и њеног утицаја на привреду од изузетне важности.
Како се наводи у допису, који је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде упутило универзитетима у Републици Српској, очување радних мјеста у Српској је од изузетног значаја у овом тешком тренутку.

Више информација о самоj кампањи налази се на интернет страници Привредне коморе Републике Српске.

Извор фотографије: Привредна комора Републике Српске

Објављено 10.04.2020. у 14:50 часова

Психолошка подршка студентима УНИБЛ

Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци и Друштво психолога Републике Српске су 07.04.2020. године потписали Меморандум о сарадњи којим се покреће сервис пружања психолошке подршке студентима Универзитета у Бањој Луци током трајања епидемиолошке кризе.

Предвиђено је да студенти Универзитета у Бањој Луци који се суочавају са одређеним потешкоћама и изазовима психолошке природе могу бесплатно и на једноставан начин да потраже и добију подршку од сертификованих психотерапеута. Студенти могу да потраже подршку сваки дан oд 09.00-22.00 преко телефона 065 464 555 или имејла: psiholoska.podrska@ff.unibl.org након чега ће их координаторица повезати са психотерапеутом.

Обзиром на околности којима смо тренутно изложени, очекивано је да ће многи од нас осјетити узнемиреност, напетост, страх; усамљеност и беспомоћност; раздражљивост, бијес и агресивност; проблеме са концентрацијом и учењем; проблеме у организацији и структурисању времена; физичке знаке узнемирености; неспособност комуникације са ближњима; потешкоће у обављању свакодневних активности итд.  У таквим околностима и са таквим или другим потешкоћама, охрабрујемо студенте да контактирају сервис и потраже психолошку  подршку. Проблеме психолошке природе не треба занемаривати или избјегавати, они заслужују пажњу као и физичке потешкоће, те је стога важно без предрасуда и одлагања потражити помоћ стручњака. Трајање овог сервиса ће зависити од трајања и посљедица пандемије, али није ограничемо на трајање ванредног стања, будући да бројни проблеми психолошке природе трају или чак и настану након проблематичне спољашње ситуације.

Одлуку о покретању овог сервиса су подржали руководећи органи Универзитета у Бањој Луци, Филозофског факултета који и образује психолошки  кадар, те Друштва психолога РС које окупља и заступа дипломиране психологе.

Објављено 08.04.2020. у 21:35 часова

Студенти IV године Економског факултета у посјети Друштву за управљање Пензијским резервним фондом РС

Студенти IV године са два смјера: Рачуноводство и ревизија и Финансијско управљање, банкарство и осигурање у оквиру одржавања практичне наставе и вјежби из предмета Анализа хартија од вриједности, 10. марта 2020. године посјетили су Друштво за управљање пензијским резервним фондом РС а.д. Бања Лука. Студенти су стекли увид у начин функционисања Друштва за управљање ПРЕФ-ом, инвестициону политику, структуру запослених, као и улогу ПРЕФ-а на тржишту капитала Републике Српске. Директор Друштва за управљање ПРЕФ-ом, др Милош Грујић одржао је предавање у ком је презентовао досадашњи рад Друштва, након чега су студенти били у прилици да чују одговоре на питања која су их занимала, као што су будућа инвестициона политика ПРЕФ-а и могућности улагања у иностранству. Директор је студентима обећао стручну помоћ у будућем раду, писању стручних и научних радова и истраживањима која су везана за област рада ПРЕФ-а.

Објављено 30.03.2020. у 12:03 часова

Студентима бесплатан интернет за учење на даљину

Студенима Универзитета у Бањој Луци који немају приступ интернету, у наредном периоду  биће омогућен бесплатан приступ интернету за потребе учешћа у наставном процесу на даљину.

Да би студентима био омогућен бесплатан приступ интернету за потребе учешћа у наставном процесу на даљину, потребно је да попуне формулар који се налази на интернет страници Универзитета у Бањој Луци. Пријаве су могуће до сриједе, 1. априла 2020. године, а формулар се налази овдје.

Подсјетимо, раније је министар за научно-технолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске Срђан Рајчевић, донио  Инструкцију број: 1902/616-7-1/20 од 16. марта 2020. године о омогућавању праћења наставног процеса на даљину, у вријеме примјене Наредбе број 19.02/616-7/20 од 10. марта 2020. године. С циљем, да се свим студентима омогући приступ интернету за потребе онлајн наставе, министар Рајчевић је постигао договор са директором компаније „М:тел“ Марком Лопичићем  да се у сарадњи са овом компанијом обезбиједи бесплатан интернет за студенте који студирају на високошколским установама у Републици Српској, а који немају приступ интернету.

Извор фотографије: Youth Incorporated Magazine

Објављено 27.03.2020. у 17:51 часова

Ковид-19: Окидач нове глобалне кризе

Према неколицини утицајних економско-политичких аналитичара, пројекат Ковид-19 је допуњени стратешки оквир за радикалну промјену курса глобалне економије. Без обзира на “произвођача” кризе, нико неће остати по страни.

Радикалне промјене су неизбјежне, резултати су већ видљиви. Глобални капитализам мијења већ одавно потрошену форму. Томе у прилог иде и чињеница да је ријетко који догађај оваквог типа привукао толику медијску пажњу. Сада је јасно да је Ковид-19 само наставак поремећаја на глобалном тржишту капитала од 2008. године, као и свих претходних криза у посљедњих тридесет и више година. Другим ријечима, велика финансијска криза, која је ескалирала 2008. године, није никад ни окончана. Корона вирус само продубљује и убрзава раније започети “посао” монетариста и власника крупног капитала. У краткој анализи генезе садашње широкораспрострањене кризе два аргумента су у фокусу.

Прво, глобалну кризу из 2008. проузроковану “неодговорним” понашањем банкара су, очигледно само привремено, ублажила два кључна фактора. (1) Федералне резерве (FED) Сједињених Америчких Држава (САД), кроз мјере монетарне политике, а које се најбоље очитују у релативно лаком приступу “свјежем” и јефтином новцу, али не и за све учеснике на “слободном” тржишту. Руковођене истом стратегијом, централне банке и владе других утицајних економија и политичких конгломерата (нпр. ЕУ, Уједињено Краљевство, Јапан) су спасавале (bailout, енг.) финансијска тржишта с циљем опоравка његових виталних механизама. Новац је штампан у трилионским вриједностима и пласиран у економске токове по каматној стопи од око 0,3 процента. Важно је нагласити чињеницу да су велике корпорације највећи корисници јефтиног новца, упркос њиховој претјераној ликвидности. Стабилизација свјетског тржишта капитала преко глобалних извршилаца, укључујући финансијске институције и велике корпорације, ишла је на уштрб реалног и одрживог развоја, при чему су запостављени витални интереси друштва: образовање, запошљавање, здравство, заштита ограничених природних ресурса... У контексту пласмана јефтиног новца велику цијену плаћају и слабије, мање развијене економије. Разлог за то су управо мултинационалне корпорације које користе лако доступан финансијски капитал за брзу експанзију кроз вертикалну и хоризонталну интеграцију у чију мрежу “пецају” слабије актере на међузависном тржишту, и тако контролишу глобални ланац производње и снабдијевања. У томе ланцу главна улога је припала Кини (други кључни фактор), која је примјеном политике вертикалне специјализације најбоље искористила феномен фрагментације међународне производње. Управо је то узрок тренутног колапса многих предузећа широм свијета и рецесије која слиједи.

Нити један од два наведена фактора тешко да би могли постићи сличан ефекат у случају новонастале кризе као 10 година раније, из простог разлога што је Ковид-19 пробио пренадувани балон већ неодрживог међународног економског поретка заснованог на концентрацији економских интереса. Прије свега Кина, без обзира на своје капацитете, не може у догледном року поправити грешке у глобалном ланцу производње. У садашњим околностима Кина је главни извор набавке медицинске опреме и стрпљиво чека своју сљедећу прилику. С друге стране, Федералне резерве САД већ сада предлажу и примјењују цијели спектар мјера како би пружили подршку за проток кредита америчким предузећима и породицама. Дугорочна стратегија није позната, иако нема сумње да ће се посегнути за сличним политикама примијењеним у вријеме велике рецесије 2007-2009. године. Такве мјере могу привремено ублажити поремећај на тржишту, али у оваквим околностима је тешко предвиђети њихове дугорочне ефекте. Политика ниских каматних стопа ће засигурно поново бити предложена за излазак из кризе, што у извјесној мјери, како тврде економисти, може у краћем року стабилизовати цијене и ублажити отпуштање радника.

Појава вируса у вријеме нестабилности на глобалном тржишту неодољиво подсјећа на двадесете године прошлог вијека, што је додатно објашњено у аргументу број два. Резултати емпиријских истраживања показују да је главни проблем глобалне економије континуирана девалвација долара (посебно у посљедњих тридесет година) као кључне валуте у међународној економској размјени. Долар је, као такав, омогућио убрзану прераспођелу свјетског богатства с једне и неконтролисану задуженост земаља с друге стране. У посљедњих тридесет година 1% свјетске популације је акумулирало или “оприходовало” 21 трилион долара богатства. Истовремено, 50% популације из доњег дијела љествице је изгубило 900 милијарди долара. Према Форбес магазину 20 људи у свијету посједују капитал у вриједности од 1,31 трилион долара. Према Федералним резервама САД 3,75 милијарди људи посједују богатство од 1,3 трилиона долара. Другим ријечима, 20 најбогатијих људи посједује једнако богатства колико посједује и пола свјетске популације. Да би лакше разумјели генезу економске кризе, вратимо се стотинак година уназад...

Наиме, владе, вођене примјером САД, су у двадесетим годинама прошлог вијека политикама ниских каматних стопа омогућиле богаћење малог броја појединаца. Јаз између богатих и сиромашних је био највећи у историји човјечанства, што је имало за посљедицу масовне протесте широм свијета, пораст политичког популизма и побједу радикалних вођа чије су се кључне политике заснивале на национализму и трговинским тарифама. Као и тада, популарност Доналда Трампа, садашњег предсједника САД, је значајно порасла увођењем трговинских баријера. Доступност јефтиног капитала доводи до незаустављивог и неоснованог повећања вриједности имовине. Само у посљедњих 10 година вриједност дионица је порасла четири пута. Као и 1929, када је релативни однос укупне вриједности тржишта капитала и БДП достигао вриједност од 141%, тај однос је и данас висок и износи чак 155%. Уколико је овај однос већи од 100%, вриједност тржишта капитала (берзанске вриједности) је прецијењена, а разлози су велика потрошња незарађеног новца, што је и било изражено у посљедњих неколико деценија. Све то генерише неконтролисани унутрашњи и спољни дуг.

Ако се вратимо кретању каматне стопе од врло ниске (крај двадесетих), врло високе у периоду након Другог свјетског рата (20% почетком седамдесетих) до поново врло ниске (испод 1%) у посљедњих неколико деценија, можемо констатовати да је круг након 90-100 година затворен, што значи да је и задуженост близу границе од 100%. Примјер САД као свјетске економске суперсиле, како је назива предсједник Трамп, јасно показује да је резултат економског раста неконтролисано задуживање. Буџетски дефицит САД у 2019. години је достигао вртоглавих 1,3 трилиона долара. Историја финансијског пословања нас учи да не можемо у недоглед задужењима хранити економски раст.

У свјетлу горе наведеног, све што слиједи је једноставно тешко предвиђети, а што се у условима неизвјесности назива Црни лабуд, метафора за непредвидив и риједак догађај који надилази оно што се обично очекује и има потенцијално тешке, прије свега, економске посљедице. Тешко га је предвиђети помоћу стандардних метода за мјерење. Према предвиђањима римских владара, Црни лабуд се појављује сваких 90 година, а њихова тврдња је заснована на чињеници да је у животу све циклично, има свој почетак, развој, опадање и крај. Људски живот прати исти пут у распону од четири генерације по 22 године између сваке. Да ли је тако и с економијом и садашњом кризом подстакнутом ковидом-19, остаје да се види. На крају, није тешко закључити да се тај круг у контексту понашања глобалне економије може објаснити кретањем висине каматне стопе и задужености.

Проф. др Јово Атељевић, редовни професор

Објављено 27.03.2020. у 12:55 часова

Ресурси Економског факултета на корист друштву

3Д штампач у власништву Економског факултета Универзитета у Бањој Луци је активиран за потребе штампе визира за медицинско особље Универзитетског клиничког центра Бања Лука. Ријеч је 3Д штампачу који је набављен путем пројекта Лабораторије за електронско пословање Факултета, уз финансијску подршку Министарства за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске.

Наиме, компанија добављач, Infocom д.о.о. Бања Лука, на 3Д штампачима, укључујући и штампач у власништву Факултета, врши штампање визира за потребе УКЦ-а с циљем олакшавања рада и повећања безбједности у раду медицинског особља УКЦ-а Бања Лука.

Ово је само један од примјера користи 3Д штампача као савреме технологије примјенљиве у различитим сегментима пословања и рада. Економски факултет Универзитета у Бањој Луци овим потврђује своју опређељеност за допринос борби у спрјечавању ширења епидемије у Републици Српској.

#ef_unibl #sigurnoNajbolji #ostanitekuci #ostanitezdravi

Објављено 25.03.2020. у 13:46 часова

Google учионица - 23.03.2020. године

У складу са смијерницама Министарства за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво, као и Ректора Универзитета у Бањој Луци, настава из свих предмета на првом, другом и трећем циклусу студија биће организована као учење на даљину (Distance Learning), од 23.303.2020. године. Економски факултет је започео овај вид наставе 16.03.2020. преко мејлинг листа и веб сајта Факултета, а од понедјељка, 23.03.2020. године паралелно ћемо користити Google учионоицу.
 
Нажалост, друштво се нашло у ситуацији у којој јесте, али требамо искористити оно што можемо у свакој неприлици. У овом случају, приморани смо да користимо овај облик учења који има одређене предности, а које не бисмо пробали да нисмо у оваквој ситуацији.
 
Учење на даљину ћемо вршити уз помоћ Google платформе - Classroom, која је стандардан дио Google - ових онлајн апликација. Упутство за кориштење имате на видеу:   https://www.youtube.com/watch?time_continue=1&v=ye71VfdLb5g&feature=emb_logo  
 
Када се нађете у апликацији Гугл учионица (Google Classroom) у горњем десном углу ћете наћи знак "+", кликом на ово дугме имате двије опције ("Придружи ме предмету" и "Направи предмет") ----> одаберите опцију "Придружи ме предмету" и унесите код: (овдје наставник треба налијепити код)
 
Важна напомена: Студенти се могу прикључити Google учионици само са мејл адресе која је домена student.ef.unibl.org. За ту намјену администратор Факултета је отворио мејл адресе за сваког студента. Дакле, сваки студент ће користити нови факултетски налог везан за Google сервер којем се приступа преко gmail.com.
 
Корисничко име је униформног облика ime.prezime@student.ef.unibl.org, осим неколико изузетака због дуплирања имена и презимена. Приликом креирања корисничких имена коришћени су знакови енглеског алфабета, односно латинични знакови без квачица. Лозинка је 8 посљедњих цифара ЈМБГ студента. Мејл адреси, са доменом Факултета, приступате преко gmail.com. 
 
Код дупликата на првом циклусу студија додата је година уписа danilo.vukovic19@student.ef.unibl.org, jovana.popovic19@student.ef.unibl.org, marija.popovic19@student.ef.unibl.org, nikolina.skrbic19@student.ef.unibl.org, jelena.ivanovic17@student.ef.unibl.org, nemanja.savic15@student.ef.unibl.org), а на другом циклусу додато је слово m (jovana.cumbom@student.ef.unibl.org, aleksandra.graonicm@student.ef.unibl.org). Студенти са два презимена у мејл адреси додају средњу цртицу између презимена.

У складу са наредбом Ректора, овај облик учења се сматра обавезним, односно сматра се да Вам је настава омогућена. Наравно, у случају оправданих разлога (прије свега здравствене природе) - постоји разумијевање.
 
Уколико буде било проблема приликом уласка на платформу, слободно контактирајте нашег мрежног администратора дипл.инж. Милана Дамјановића на milan.damjanovic@ef.unibl.org.
 
Желимо Вам успјешно учење и добро здравље!
 
#ef_unibl #sigurnoNajbolji#ostanitekuci#ostanitezdravi

Објављено 20.03.2020. у 09:43 часова

Препоруке за смањење ризика од инфекције корона вируса

Материјали припремљени у Институту за јавно здравство Републике Српске, а везано за препоруке у тренутној епидемиолошкој ситуацији: 

1. Препоруке за путнике који одлазе у земље захваћене вирусом SARS-CoV-2,
2. Препоруке за путнике који долазе из земаља захваћених вирусом SARS-CoV-2,
3. Препоруке за чишћење и дезинфекцију простора и предмета за особе под сумњом на инфекцију COVID-19 у кућној изолацији,
4. Упутство за спречавања појаве и ширења COVID-19 на радном мјесту
5. Поступак са особама које су биле у контакту са потврђеним или вјероватним случајем инфекције SARS-CoV-2,
6. Допис упућен високошколским установама.

Објављено 19.03.2020. у 19:08 часова

Обавјештење студентима о онлајн настави

Поштоване колегице и колеге студенти
 
Наставници и сарадници ће вас редовно контактирати преко мејлинг листа и дијела веб сајта који се односи на предмете за који су одговорни. Добијаћете редовно материјале за учење и вјежбе у складу са плановима за сваку наставну јединку и наставним плановима и програмима. Позивамо студенте који нису доставили своје имејл адресе, да их прослиједе мејлом на milan.damjanovic@ef.unibl.org, са информацијом о броју индекса, студијској години и усмјерењу.
 
#ef_unibl #sigurnoNajbolji#ostanitekuci#ostanitezdravi

Објављено 18.03.2020. у 13:45 часова