Управљање нематеријалним културним насљеђем

Циљ предмета је упознавање студената са улогама, могућностима, обавезама, одговорностима и активностима стручњака укључених у процесе и пројекте очувања нематеријалног културног насљеђа.

Нема условљености

Студенти ће разумјети и прихватити разноврсност и мултидисциплинарност теоријских и методолошких приступа нематеријалном културном насљеђу, и развити способност за критичко читање стручне литературе, те примјену стеченог знања у креативној и административној пракси, односно самосталном истраживачком раду.

Садржај курса нуди увид у традиционалну терминологију и актуелну проблематику издвајања феномена нематеријалне културе и дефинисања ове специфичне области културног насљјеђа, као и преглед културно-историјских, етнолошких и антрополошких приступа. Посредством одабраних примјера, студенти ће се суочити са етичким дилемама, ризицима, проблемима и изазовима очувања нематеријалног културног насљеђа, стратешким планирањима и методолошким приступима, теренским истраживањима и идентитетским мапирањима на локалном нивоу, те овладати процесом и начином израде документације, као и поступцима архивирања. Посебан акцент ставља се на концепте очувања и заштите, упознавање са важећим правним оквирима и професионалним стандардима, али и са улогом различитих актера у том процесу (државна управа, локална самоуправа, невладине организације, појединци, академска заједница, установе културе). Садржај курса је изразито интердисциплинаран, а различите аспекте у приступу проблематици нематеријалног културног насљеђа нагласиће учешће гостујућих предавача (највише 25% удјела у реализацији садржаја). Кроз анализу одабраних примјера, студенти ће бити упознати са предностима и ограничењима које нуди Унескова конвенција очувања и заштите нематеријалног културног насљеђа из 2003. године, као и са актуелним концептима одрживог развоја. Кроз реализацију семинара биће суочени са захтјевима избора, креативног осмишљавања, документовања и инвентарисања елемената нкн, као и са израдом плана који обухвата процјену одрживости и мјере заштите.

Курс се састоји од предавања и семинара. Предавања подразумијевају излагања ex chatedra и обавезну дебату. Семинари су организовани као: анализе студија случаја, критички осврти на стручну литературу, представљање самосталних и групних радова који обухватају идентификовање, документовање, представљање, реконструкцију/популарисање одабраних елемената нематеријалног културног насљеђа.

Рад студената оцјењује се током цјелокупног процеса наставе и на завршном испиту. Похађање наставе (2 бода); Завршни испит (0-50 бодова); Предиспитне обавезе (приступни рад) (0 - 48 бодова)

Медар Тањга, И., Пандуревић, Ј. и Панић Кашански, Д. (2017). Нематеријално културно насљеђе. Теоријски, методолошки и административни аспекти. Бања Лука: Филолошки факултет Жикић, Б. (ур.). (2011). Културни идентитети као нематеријално културно насљеђе. Зборник радова. Београд: Филозофски факултет. Хамершак, М., Плеше, И. и Вукушић, А.М. (ур.) (2011). Производња баштине: критичке студије о нематеријалној култури. Зборник радова. Загреб: Институт за етнологију и фолклористику. Живковић (ур.), Д. (2011). Нематеријално културно наслеђе Србије. Зборник радова. Београд: Министарство културе, информисања и информационог друштва и Центар за заштиту нематеријалног наслеђа. Посебна литература се односи на специфичне аспекте и одабране елементе нематеријалног културног насљеђа, и прецизира се у договору са предметним наставником.

-