Основи програмирања

Шифра: О2018ИОПР · 8 ECTS · Катедра за рачунарске и информатичке науке

Ужа научна област: ПМФ-ИНИБ: Информационе науке и биоинформатика (развој софтвера)

Огласи

Оглас

01. фебруар 2021.

Други колоквијум из предмета Основи програмирања заказан 4.2.2021. почеће у 13.00ч.

Оглас

21. децембар 2020.

Предавања из предмета Основи програмирања неће се одржати 22.12.2020. г.
О надокнади предавања студенти ће бити благовремено обавијештени.

Оглас

15. децембар 2020.

Обавјештавају се студенти друге године студијског програма Пословна информатика, да се колоквијум из предмета Основи програмирања, са раније планираног термина од 13 часова, помјера на термин од 11 часова, истог дана тј. у четвртак 17.12.2020.
Локација је иста - Рачунарска сала на 3. спрату.

Оглас

08. децембар 2020.

Предавања из предмета Основи програмирања неће се одржати 08.12.2020. г.
О надокнади предавања студенти ће бити благовремено обавијештени.

Оглас

30. октобар 2020.

Предавања из предмета Основи програмирања неће се одржати у понедјељак 02.11.2020. г.
О надокнади предавања студенти ће бити благовремено обавијештени.

Циљеви изучавања предмета

Упознавање са кључним концептима програмирања, развоја софтвера и софтверског инжењерства. Разумијевање принципа, правила и метода програмирања и развоја софтвера, као и основних алгоритамских структура и структура података. Кодирање и тестирање: практично коришћење једног императивног програмског језика. Употреба софтверских алата и примјена основних софтверских метрика.

Условљеност другим предметима

Нема условљености

Исходи учења (стечена знања)

Оспособљеност студентата да развијају софтвер примјеном методе функционалне декомпозиције и структурног програмирања у необјектном императивном језику.

Садржај предмета

Теоријска настава: П01: Програмирање: концепт, општи модел, језик, процес. П02: Основе организације рачунара и програмирања употребом нижих програмских језика. П03: Виши програмски језици и софтверске парадигме; основе програмског језика (алфабет, идентификатори, типови, литерали, изрази, оператори, наредбе). П04: Потпрограми; структуре, уније и поља; декларације. П05: Показивачи и динамичко управљање меморијом. П06: Конструкција структурних алгоритама. П07: Конструкција структура података. П08: Програмски идиоми. П09: Програмски идиоми /наст./ П10: Линеарне структре података. П11: Линеарне структуре подататака /наст./ П12: Развој софтвера употребом алгоритамских апстракција и апстракција података. П013: Основе софтверског инжењерства. Практична настава:В01: Програмерски (софтверски) алати. В02: Нижи програмски језици: примјери. В03: Идентификатори, типови, литерали, изрази, оператори, наредбе. В04: Низови; претпроцесорске директиве. В05: У/И: токови и датотеке. В06: Технике програмирања. В07: Технике програмирања /наст./ В08: Програмски идиоми. В09: Програмски идиоми /наст./ В10: Линеарне структре података. В11: Линеарне структуре подататака /наст./ В12: Синтеза: студијски пример. В13: Основе софтверског инжењерства.

Методе наставе и савладавање градива

Предавања, семинарска настава и практичне вјежбе на рачунару.

Облици провјере знања и оцјењивања

Колоквиј 1 (0-20 бод); Колоквиј 2 (0-20 бод.); Завршни испит (0-50 бод.); Похађање наставе (2 бода); Активности на настави (0-8 бод.)

Књиге и други наставни материјал

Knuth, D.E. (1973). The Art of Computer Programming. Vol. I, II; Addison-Wesley. Dahl, O.J., Dijkstra, E.W., & Hoare, C.A.R.. (2003). Structured Programming. Academic Press. Wirth, N. (1972). Algorithms + Data Structures = Programs. Prentice-Hall, Englewood Cliffs. Иветић, Д. (2005). Структурирани приступ програмирању. Нови Сад: ФТН Издаваштво, Нови Сад. Kernighan, B.W., & D.M. Ritchie. (2003). Програмски језик Ц, II издање. Београд: CET, Београд. Tondo, C.L.; & Gimpel, S.E. (2004). Програмски језик Ц – решења задатак,, II издање. Београд: CET, Beograd. Hansen, A. (1991). Програмирање на језику Ц – потпуни водич. Београд: Микро Књига, Београд.

Резултати испита

ИспитДатум
Колоквијум II 04.02.2021.
Колоквијум I 17.12.2020.

Ентер за пуне резултате. Претрага обухвата странице, вијести, наставнике, предмете, пројекте и документе — независно од писма (ћирилица/латиница).