Економика осигурања и актуарство

Програм овог предмета омогућава студентима да савладају најважније економске и техничке основе осигурања као облика економске заштите појединаца, привредних субјеката и других институција од изненадних и непредвидивих штетних догађаја. Програмска грађа нуди цјеловито сагледавање развоја домаће осигуравајуће теорије и праксе, као и савремена инострана искуства и достигнућа у смислу успјешног управљања ризицима чије настајање може угрозити животе и тјелесни интегритет огромног броја људи и материјална добра стицана годинама.

Стицање и развијање знања и способности код студената да самостално организују и координирају, контролишу и надзиру поједине сегменте осигуравајуће дјелатности, како у привреди, тако и у државним институцијама и регулаторним тијелима. Пошто је осигурање специфична дјелатност, а пословање осигуравајућих организација условљено великим бројем непредвидивих ризика, неизвјесних по исходишту, обиму и интензитету, овладавањем понуђеном материјом знатно се може утицати на ублажавање, па и неутралисање посљедица штетних догађаја.

Опште карактеристике осигурања; Организација осигурања код нас и у свијету; Документа у осигурању; Управљање ризицима; Врсте осигурања; Осигурање: имовине, лица, пољопривреде, животиња, транспорта и кредита, те моторних возила; Животно осигурање; Гаранцијско осигурање; Међународне конвенције у осигурању од аутоодговорности; Саосигурање; Реосигурање; Утврђивање цијена осигурања; Актуарске основе обрачуна тарифа у осигурању лица; Таблице смртности; Каматна стопа; Обрачун тарифа у осигурању живота; Кумулативни бројеви; Утврђивања трошкова спровођења осигурања; Самопридржај: појам максималног самопридржаја, фактори и начин утврђивања самопридржаја; Обрачун самопридржаја по врстама осигурања; ПМЛ и начин утврђивања; Техничке резерве: врсте, методе и начини израчунавања; Средства за покриће техничких резерви. Гарантни фонд. Утврђивање маргина солвентности животних и неживотних осигурања; Начин обрачуна маргине солвентности; Маргина солвентности и инвестициони фондови; Обрачун каматних стопа и кумулативних бројева; Утврђивање трошкова спровођења осигурања; Израчунавање техничких резерви.

Предавања праћена презентацијама у виду графичких приказа и цртежа чиме се студентима омогућава визуелно уочавање најзначајнијих економских начела. У оквиру предвиђеног фонда сати за вјежбе рјешавају се практични задаци из: тарифа и цијена осигурања, трошкова спровођења осигурања, актуарских основа обрачуна тарифа животног осигурања, ПМЛ и самопридржаја за различите врсте осигурања, прорачуна маргине солвентности, обрачун математичке резерве и слично.

Колоквиј 1 (0-20 бод); Колоквиј 2 (0-20 бод.); Завршни испит (0-50 бод.); Похађање наставе (2 бода); Активности на настави (0-8 бод.)

Шипка, Д.; Маровић, Б. (2003). Економика осигурања. Бања Лука. Економски факултет Универзитета у Бањој Луци; Кочовић, Ј. (2000). Актуарске основе формирања тарифа у осигурању. Београд: Економски факултет.