Позивамо вас на отворено предавање Екатерине (Катиа) Вострокнутова, водеће економисткиње Свјетске банке за земље западног Балкана. Докторску титулу економских наука је стекла на Европском универзитетском институту (ЕУИ). Прије тога је магистрирала на два универзитета и то из области примјењене математике на државном универзитету у Москви – Ломоносов, а такође и из економије на Европском универзитету у Санкт-Петербург.
О извјештају
Извјештај Западни Балкан: убрзање мотора раста и просперитета, који ће Екатерина представити 12. априла, разматра како Албанија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Косово*, БЈР Македонија, и Србија – пет земаља западног Балкана – могу убрзати економски раст и остварити брже приближавање прихода нивоима у ЕУ.
Реформе и макроекономска стабилност могу довести до просјечних стопа раста од 5% годишње, који би омогућили земљама западног Балкана приближавање ЕУ за само двије деценије, умјесто шест, наводи извјештај. Док је просјечни раст у регији од 5-6% годишње у периоду прије 2008. године био бржи и од раста ЕУ и од свјетског раста, након свјетске финансијске кризе се преполовио – заустављајући пред-кризно приближавање земаља западног Балкана животном стандарду ЕУ и намећући изналажење нових модела раста, заснованих на већој продуктивности и инвестицијама, већем извозу и већој улози за приватни сектор.
Повећање извоза, инвестиције, запошљавање – све су то, према извјештају, приоритети за креаторе економске политике. Јача регионална интеграција може помоћи повећању извоза као удјела у БДП-у, који би се требао удвостручити да би достигао удио извоза у БДП-у осталих малих економија у транзицији, које су сада у ЕУ, а и приватне инвестиције, у земљама гдје је јавни сектор још увијек главни покретач економије, ће се такође морати повећати. Ниска продуктивност у земљама западног Балкана, која се споро повећава, захтијева унапрјеђење пословног окружења, да би могао привући приватне инвестиције и потаћи раст предузећа.
Стопа незапослености је у регији скоро двоструко већа него у осталим малим економијама у транзицији које су сада у ЕУ. Кад половина становништва радно-активне доби тражи посао, а четвртина оних који траже посао не могу га наћи, потреба за повећањем учествовања на тржишту рада у регији остаје од кључног значаја. То се може постићи отклањањем дестимулација за рад, уз истовремено уклањање баријера за запошљавање с којима се суочавају старији радници, млади, жене и мањине.
О извјештају
Извјештај Западни Балкан: убрзање мотора раста и просперитета, који ће Екатерина представити 12. априла, разматра како Албанија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Косово*, БЈР Македонија, и Србија – пет земаља западног Балкана – могу убрзати економски раст и остварити брже приближавање прихода нивоима у ЕУ.
Реформе и макроекономска стабилност могу довести до просјечних стопа раста од 5% годишње, који би омогућили земљама западног Балкана приближавање ЕУ за само двије деценије, умјесто шест, наводи извјештај. Док је просјечни раст у регији од 5-6% годишње у периоду прије 2008. године био бржи и од раста ЕУ и од свјетског раста, након свјетске финансијске кризе се преполовио – заустављајући пред-кризно приближавање земаља западног Балкана животном стандарду ЕУ и намећући изналажење нових модела раста, заснованих на већој продуктивности и инвестицијама, већем извозу и већој улози за приватни сектор.
Повећање извоза, инвестиције, запошљавање – све су то, према извјештају, приоритети за креаторе економске политике. Јача регионална интеграција може помоћи повећању извоза као удјела у БДП-у, који би се требао удвостручити да би достигао удио извоза у БДП-у осталих малих економија у транзицији, које су сада у ЕУ, а и приватне инвестиције, у земљама гдје је јавни сектор још увијек главни покретач економије, ће се такође морати повећати. Ниска продуктивност у земљама западног Балкана, која се споро повећава, захтијева унапрјеђење пословног окружења, да би могао привући приватне инвестиције и потаћи раст предузећа.
Стопа незапослености је у регији скоро двоструко већа него у осталим малим економијама у транзицији које су сада у ЕУ. Кад половина становништва радно-активне доби тражи посао, а четвртина оних који траже посао не могу га наћи, потреба за повећањем учествовања на тржишту рада у регији остаје од кључног значаја. То се може постићи отклањањем дестимулација за рад, уз истовремено уклањање баријера за запошљавање с којима се суочавају старији радници, млади, жене и мањине.
Галерија
