Ја сам Данило Рогић, студент четврте године студијског програма Пословна информатика на Економском факултету Универзитета у Бањој Луци. Захваљујући Еразмус+ програму, имао сам прилику да проведем један семестар на студентској размјени на Менделовом универзитету у Брну, у Чешкој Републици. Пет мјесеци проведених у овом граду за мене не представљају само дио студирања, већ једно дубоко и незаборавно животно искуство које ће остати урезано у мом сјећању.
Жеља за одласком на размјену постојала је у мени још од првих дана факултета, као нека тиха мотивација која ме гурала да размишљам шире и храбрије. Ипак, тек на трећој години та жеља је прерасла у конкретну одлуку. Пријава на програм, иако ми је у почетку дјеловала као велики корак, показала се као једноставан и остварив процес.
Приликом избора предмета, водио сам се жељом да из овог искуства извучем више од самог признавања испита. Хтио сам да научим нешто ново, нешто што ће ме додатно изградити. Управо зато сам, поред сличних предмета, похађао и курсеве из области вјештачке интелигенције, као и чешки језик. Настава је била динамична и захтијевала је континуиран рад и залагање, али управо у томе лежи њена највећа вриједност. Задаци које смо добијали нису били формалност, већ прилика да кроз практичан рад развијем вјештине и стекнем знања која имају стварну примјену.
Живот у Брну био је све оно што сам прижељкивао, а да је динамичан, разнолик и испуњен. Сваки дан је носио нешто ново, а седмице су пролазиле брже него што сам могао да замислим. Радни дани били су посвећени обавезама на факултету и дружењима, док су викенди доносили нове авантуре и путовања. Брно је град који отвара врата Европе, зато што је одлично повезан, приступачан и идеалан за истраживање и упознавање. Посебан утисак на мене оставила су путовања возом, која нису била само начин да се стигне до дестинације, већ дио доживљаја. Током свог боравка посјетио сам и бројне дестинације ван Чешке, попут Кракова, Дрездена, Беча, Будимпеште, Малаге и Аушвица, а свако ново мјесто носи нову причу и емоцију.
Ипак, оно што овај период чини заиста посебним јесу људи које сам упознао. Дружио сам се са студентима из различитих крајева свијета, од Вијетнама и Индије, преко Казахстана и Европе, па све до Сједињених Америчких Држава. У тим разговорима, дружењима и заједничким искуствима схватио сам колико је свијет велики, али истовремено и колико нас сличне ствари повезују. Та познанства су за мене више од успомена, она су пријатељства која желим да чувам.
Када се осврнем на цијело искуство, схватам да студентска размјена није само академски корак, већ животна прекретница. Научио сам да будем самосталнији, сигурнији у себе и спремнији да прихватим нове изазове. Ово искуство ми је проширило видике и показало колико је важно изаћи из зоне комфора. Свима који размишљају о размјени могу искрено да поручим да не оклијевају. Понекад је довољан један корак да вам се отвори потпуно нови свијет.