,,Пођимо негдје источно, пронаћи ћемо нешто за нас” је реченица коју многи изустише прије упуштања у одласке на исток. У мом случају, то је био Ђангсу универзитет истоимене провинције, града Џенђанга.
Као студент треће године Економског факултета, Универзитета у Бањој Луци, провео сам љетњи семестар у трајању од пет мјесеци у Народној Републици Кини. Искуство бих најлакше описао сходно кључним обиљежјима боравка.
На првом мјесту је институција пријема. Као универзитет с једном од највиших стопа учешћа међународних студената, Ђангсу ми је пружио прилику да испитам своје способности тестирања вјероватноће тако што бих између предавања могао наћулити уши и утврдити који језик ћу вјероватније чути - енглески, француски, кинески, арапски, свахили, бахаса индонезијски или пак сасвим други. Поред разноврсности студентских група, стручност професора и њихова вољност за одговарање на свако постављено питање током или изван наставе је значајно подстакла моје интересовање за даље академске студије.
Други аспект је неизоставно висок ниво подстицаја студената и број ваннаставних активности током семестра. Активности намијењене студентима економије и везаних области су биле усмјерене на посјете локалним и регионалним предузећима, током којих су организовани разговори с управом сваке компаније, обиласци производних хала, те у одређеним случајевима учешће у производном процесу, као што је то било на примјеру брања и сушења зеленог чаја. Поред тога, опште студентске ваннаставне активности су везивале студенте различитих академских профила с циљем директног упознавања с културним обиљежјима Кине. Најпамтљивији је био одлазак на Ђуронг, током ког су се обилазили древни град, будистички и таоистички храмови, с представом жељезног цвијета на крају.
Коначно, било би потпуно неоправдано не поменути пријатељства која сам стекао и понио назад са собом. Било да се радило на заједничком пројекту, организовао културни фестивал, или пак причало о макроекономским анализима будућности у касне сате, свако пријатељско лице ми је на себи својствен начин улило повјерење у то је да одлазак на ову размјену била најбоља одлука коју сам могао донијети.
Велику захвалницу дугујем Ђангсу универзитету и свима који су помогли остварењу размјене понаособ.Галерија
