Моје име је Нина Марић и студент сам четврте године Економског факултета Универзитета у Бањој Луци. Од марта до јула 2026. године боравила сам на Ђангсу универзитету у Џенђангу, у Кини, у оквиру билатералног споразума између два универзитета.
Ово је била моја трећа студентска размјена. Након претходних искустава у Европи, жељела сам да овог пута одем на други континент и проведем неколико мјесеци у окружењу које се знатно разликује од онога на које сам навикла. Тога гдје сам, сам била свјесна готово сваког дана, не само због културолошких разлика, већ и због самог природног окружења. Већа влажност ваздуха, другачије вријеме и вегетација, па чак и боја неба, били су ситни, али стални подсјетници да се налазим на другом крају свијета.
Организација наставе на Ђангсу универзитету другачија је од наше. Трајање предмета зависи од курса, па се неки заврше у првом дијелу семестра, након чега почињу нови. Због тога студенти током једног семестра прођу кроз велики број предмета. Оцјене су се формирале кроз комбинацију активности на предавањима, презентација и завршних, најчешће писмених испита. Посебан утисак оставило је велико ангажовање студената и број прилика које им универзитет нуди, али истовремено и изражена конкурентност која прати такво окружење.
Током семестра имали смо и организоване посјете компанијама и фабрикама, па смо дио онога о чему смо учили могли видјети и у пракси. Мени су посебно биле занимљиве разлике у пословној култури. Хијерархија је много израженија, а правила понашања и однос према позицији друге особе пажљивије се прате него што сам навикла. Посебно ме изненадило колико сам често, и на универзитету и у свакодневном окружењу, сусретала високообразоване људе, укључујући и оне са докторским звањем. Иако је на то вјероватно у великој мјери утицало окружење у којем сам се кретала и људи са којима сам проводила вријеме, стекла сам утисак да се висок ниво образовања у великој мјери подразумијева и доживљава као нешто сасвим уобичајено.
Током боравка брзо сам се навикла на то колико су основне ствари приступачне и колико је свакодневица организована тако да буде практична и ефикасна. Достава, плаћања, превоз и различите услуге у великој мјери су повезани са телефоном, а инфраструктура омогућава лако кретање и на много већим удаљеностима.Након неколико путовања брзим возовима, којима се за око три сата може прећи приближно хиљаду километара, изгубила сам осјећај за географску удаљеност.
Иста технологија која свакодневни живот чини изузетно ефикасним примјетна је и у начину на који људи комуницирају и проводе вријеме. Посебно су ми остали у сјећању сусрети са старијим људима, који су нам често спонтано прилазили, постављали питања и покушавали да започну разговор. Чак и када нисмо могли да се разумијемо, телефон и апликација за превођење били су им начин да ипак наставе комуникацију. Код млађих сам, с друге стране, имала утисак да су много затворенији. Коришћење телефона је готово стално било присутно, на улици, у ресторану, током шетње или вожње.
Та разлика ми је постала још уочљивија када сам на крају размјене посјетила Сеул. Иако су и Кина и Јужна Кореја изразито технолошки развијене, начин на који сам видјела младе да проводе вријеме био је потпуно другачији. У Сеулу телефони нису били присутни у тим свакодневним дружењима. Млади су шетали поред ријеке, сједили и разговарали, проводили вријеме у групама и спонтано се упознавали. Били су отворени и према странцима, лако су започињали разговоре, позивали нас на дружења и показивали искрено интересовање да нас упознају. Томе је свакако допринијело и то што је комуникација на енглеском била много лакша.
Када сам одлазила у Кину, очекивала сам прије свега ново академско и културолошко искуство. Након четири мјесеца, ипак, мислим да је утицај ове размјене много шири. Боравак у толико другачијем окружењу промијенио је начин на који гледам на образовање, пословање, свакодневни живот, али и на могућности које желим да тражим у будућности. Због тога ову размјену не видим само као још једно искуство током студија, већ као нешто што је, на самом крају студија, значајно промијенило и мој лични и мој професионални пут.Галерија
