Моје Erasmus + искуство је почело тако што сам одлучила да желим да један дио свог студија проведем у иностранству, упознам нове људе, осамосталим се и усавршим језик. У том периоду, почетком маја, изашао је конкурс за размјену на Универзитету у Глазгову, у Шкотској. Истог тренутка је пала одлука – пријавићу се.
Конкурс је кратко био отворен, али уз помоћ особља са Универзитета и Економског факултета, успјела сам да прикупим сву документацију на вријеме. Резултати су изашли у јулу 2017. године: примљена сам.
Период од септембра до децембра 2017. године обиљешиле су припреме. Прво је требало пронаћи смјештај, а као најповољнија опција се показао студентски дом. Затим је услиједила пријава за визу, те тражење најповољније авионске карте и осигурања.
Трећег јануара 2018. године сам већ путовала за Глазгов. Без већих проблема сам пронашла дом, а у соби ме је дочекала цимерка Емили из САД-а. Већ прве вечери сам упознала људе из различитих земаља – Француске, Аустралије, Литваније. Наредни дани су били резервисани за оријентацију, упознавање са Универзитетом и обилазак града.
Универзитет је основан 1451. године, а главна зграда више личи на замак него на образовну установу. Чак је било ријечи да ће се појавити као Хогвортс у филмовима о Харију Потеру.
Иако није главни град, Глазгов је највећи град у Шкотској, веома жив и препун студената. Људи су срдачни, дружељубиви, и поновиће нешто више пута ако их нисте разумјели. Шкоти веома цијене своју традицију, те се на улици најчешће могу чути гајде. Такође, нормално је видјети особу како се шета у килту, без неког посебног разлога. Једина негативна ствар је клима – Глазгов је веома кишовит, и често дува веома јак вјетар.
Предавања нису била напорна, имала сам четири предмета и укупно осам сати предавања седмично. Да би се положио испит, потребно је прво написати есеј на задату тему, који носи 30% оцјене. Ово се обично ради крајем фебруара или почетком марта. У мају су завршни испити, који се раде писмено и носе 70% завршне оцјене. Обично трају два сата, при чему се од четири понуђена питања бирају два и на њих је потребно одговорити у виду есеја. Резултати углавном буду доступни неких двадесетак дана након испита. Страним студентима је дозвољено коришћење рјечника током испита.
Еразмус+ размјене остављају довољно времена и за путовања. Ја сам успјела да обиђем велики дио Шкотске, која ме је одушевила. Од познатијих дестинација још бих издвојила Единбург, Лох Нес и острво Скај (Isle of Skye), које је часопис Национална Географија прогласио за четврто најљепше на свијету.
Поред тога, стекла сам пријатеље из различитих дијелова свијета и упознала различите културе, што је можда и најљепши дио читаве размјене.
Научила сам и да се боље сналазим у простору, али и да се понекад треба изгубити у непознатом граду како би се он доживио на прави начин. И да је соло путовање одлична ствар, када се једном одважите.
Све у свему, Erasmus+ размјена је била незаборавно искуство, које бих свима препоручила као најбољи начин за излазак из зоне комфора. Уколико вас још нешто интересује у вези са Erasmus + програмом, можете ме контактирати на мејл: maric.milica@outlook.com
Конкурс је кратко био отворен, али уз помоћ особља са Универзитета и Економског факултета, успјела сам да прикупим сву документацију на вријеме. Резултати су изашли у јулу 2017. године: примљена сам.
Период од септембра до децембра 2017. године обиљешиле су припреме. Прво је требало пронаћи смјештај, а као најповољнија опција се показао студентски дом. Затим је услиједила пријава за визу, те тражење најповољније авионске карте и осигурања.
Трећег јануара 2018. године сам већ путовала за Глазгов. Без већих проблема сам пронашла дом, а у соби ме је дочекала цимерка Емили из САД-а. Већ прве вечери сам упознала људе из различитих земаља – Француске, Аустралије, Литваније. Наредни дани су били резервисани за оријентацију, упознавање са Универзитетом и обилазак града.
Универзитет је основан 1451. године, а главна зграда више личи на замак него на образовну установу. Чак је било ријечи да ће се појавити као Хогвортс у филмовима о Харију Потеру.
Иако није главни град, Глазгов је највећи град у Шкотској, веома жив и препун студената. Људи су срдачни, дружељубиви, и поновиће нешто више пута ако их нисте разумјели. Шкоти веома цијене своју традицију, те се на улици најчешће могу чути гајде. Такође, нормално је видјети особу како се шета у килту, без неког посебног разлога. Једина негативна ствар је клима – Глазгов је веома кишовит, и често дува веома јак вјетар.
Предавања нису била напорна, имала сам четири предмета и укупно осам сати предавања седмично. Да би се положио испит, потребно је прво написати есеј на задату тему, који носи 30% оцјене. Ово се обично ради крајем фебруара или почетком марта. У мају су завршни испити, који се раде писмено и носе 70% завршне оцјене. Обично трају два сата, при чему се од четири понуђена питања бирају два и на њих је потребно одговорити у виду есеја. Резултати углавном буду доступни неких двадесетак дана након испита. Страним студентима је дозвољено коришћење рјечника током испита.
Еразмус+ размјене остављају довољно времена и за путовања. Ја сам успјела да обиђем велики дио Шкотске, која ме је одушевила. Од познатијих дестинација још бих издвојила Единбург, Лох Нес и острво Скај (Isle of Skye), које је часопис Национална Географија прогласио за четврто најљепше на свијету.
Поред тога, стекла сам пријатеље из различитих дијелова свијета и упознала различите културе, што је можда и најљепши дио читаве размјене.
Научила сам и да се боље сналазим у простору, али и да се понекад треба изгубити у непознатом граду како би се он доживио на прави начин. И да је соло путовање одлична ствар, када се једном одважите.
Све у свему, Erasmus+ размјена је била незаборавно искуство, које бих свима препоручила као најбољи начин за излазак из зоне комфора. Уколико вас још нешто интересује у вези са Erasmus + програмом, можете ме контактирати на мејл: maric.milica@outlook.com
Галерија
